Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Evropska Centralna Banka". Rad ima 30 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

FAKULTET ZA USLUŽNI BIZNIS
FABUS
Diplomski rad
Tema:
Evropska Centralna Banka
(ecb)
VIIF951/08
Sremska Kamenica, 2010. god.
SADRŽAJ
UVOD
Kada govorimo o glavnoj centralnoj banci u okviru Evropske Unije mislimo o Evropskoj centralnoj banci (ECB). Evropska centralna banka, kao i većina centralnih banaka predstavlja „banku banaka“ zemljama članica Evropske unije. ECB sa sedištema u Frankfurtu u Nemačkoj počela je da radi 01. januara 1999. godine, uporedo sa uvođenjem treće faze monetarne unije, osnovana je kao jezgro Eurosistema i ESCB-a. Prvi predsdnik bio je Wim Duisenberg, a sadašnji predsednik je Jean-Claude Trichet.
Zajedno sa centralnim bankama članica Evropske unije ECB je imala zadatak da upravlja operacijama oko uvođenja zajedničke valute eura i da nadzire čitav taj proces. Organe odlučivanja i upravljanja Evropskom centralnom bankom čine predsednik, potpredsednik i guverneri centralnih banaka članica Evropske unije, koji nastoje da ispune ciljeve ECB.
Evropska centralna banka je odgovorna za vođenje monetarne politike za euro oblasti (svetska najveća ekonomija posle Ujedinjenih država). Ona određuje monetarnu politiku privrede trinaest država sa 317 miliona ljudi i više od 15% svetskog bruto domaćeg proizvoda.Ona mora da pored ispunjavanja unapred definisanih zadataka, da upozna i građane članica evropske unije sa statističkim podacima kojima ona raspolaže, i građani treba da budu upoznati sa radom ECB-a. Zadaci i pravila rad Evropske Centralne banke određeni su statutom ESCB-a i ESC-a.
Evropska unija je osnovana 1957. godine kada je šest zemalja potpisalo Rimski ugovor o formiranju Evropske zajednice za ugalj i čelik, kasnije nazvan Evropska ekonomska zajednica (EEZ). Prvobitno, namera je bila da EEZ bude carinska unija i da ukloni carine i kvote u trgovini između zemalja članica. Pošto je EEZ rasla tokom 1970-tih i 1980-tih godina i uključila Britaniju, Irsku, Dansku, Grčku, Španiju i Portugaliju, postala je poznata kao Evropska zajednica (EZ). Jedinstveni evropski akt (stupio na snagu 1987. godine) predstavljao je prvu značajnu reviziju osnivačkih ugovora Evropskih zajednica. On je stvorio neophodne uslove za kompletiranje jedinstvenog tržišta. Jedinstveno unutrašnje tržište predstavljalo je potporu za ekonomsku i monetarnu uniju (EMU), sa jedinstvenom valutom i jednom centralnom bankom. Ta jedna centralna banka je Evropska centralna banka (ECB) koja predstavlja institucionalni stub monetarne unije, koja je osnovana 30. juna 1998. godine u Frankfurtu, i ona upravlja operacijama međunarodne razmene.
CENTRALNA BANKA
Centralna banka emituje i primarni novac tako što odobrava kredite poslovnim bankama ili od njih kupuje nedospela potraživanja. Na ovaj način Centralna banka održava potrebnu količinu novca u opticaju i reguliše visinu kamatnih stopa na finansijskim tržištima Centralna banka se javlja kao „banka- banaka“ i kao „banka- države“. Centralna banka je, s jedne strane, novčana institucija (u kojoj se se formira i dinamizira opticajni novac), a s druge strane, predstavlja bankarsku instituciju (koja uspostavlja brojne kreditne i depozitne odnose sa bankama, državom i inostranstvom).
...

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]